Dnevna psihijatrijska bolnica Opšte bolnice „Dr Laza K. Lazarević“ u Šapcu, danas je obeležila dve decenije postojanja. Otvorena je 2003. godine, najpre u okviru Odeljenja, a od pre četrnaest godina ima sopstveni prostor. Na ovom mestu pacijente ne dočekuju bolesnički kreveti, već četkice, boje, vunica, platna i sve ono što omogućava ispoljavanje kreativnosti. A zapravo reč je o radnoj okupacionoj terapiji koja se pokazala kao vrlo korisna za sva anksiozna stanja, odnosno za stanja psihičke napetosti. Sa pacijentima rade psihijatar, radni terapeut, defektolog, psiholog i medicinska sestra.
Na samom ulazu u Dnevnu psihijatrijsku bolnicu, kao da se stupa u galeriju. Duž hodnika po zidovima su okačeni crteži i slike, u prostoriji u kojoj se u najvećoj meri radi s pacijentima, pored vrata je tkački razboj. Na policama posloženi radovi pacijenata, a tu ima i flaša ukrašenih dekupaž tehnikom, unikatnih korpica, heklanih rukotvorina … Sve ovo, a i ambijent u kom se dnevna bolnica nalazi, više podsećaju na umetničku radionicu nego na mesto gde vreme provode naši sugrađani koji imaju zdravstveni problem.
– Dnevna bolnica podrazumeva jedan oblik lečenja između ambulantnog i punog hospitalnog tretmana. Po protokolu rada imamo socioterapijske grupe, gimnastičke vežbe, relaksaciju, kao i radnu terapiju koja je neizostavni deo lečenja. U zavisnosti od njihovih primarnih ličnosti, kroz radnu terapiju pacijenti izražavaju svoju kreativnost. Imamo pacijente koji su u radnim odnosima, a imamo i one koji nisu u radnom odnosu tako da vrlo često imaju nekvalitetno iskorišćeno vreme, dosađuju se, što još više pogoršava njihovu bolest. Kada ovde nauče koliko je radna terapija korisna i kad sami osete koliko se bolje osećaju posle aktivnosti koje ovde sprovode, vrlo često neki od njih to nastave i kod kuće da rade – navodi psihijatar dr Ljiljana Todorović, šef Odseka Dnevne psihijatrijske bolnice.
Kako objašnjava Mirjana Perišić, viši radni terapeut, u Dnevnoj psihijatrijskoj bolnici broj pacijenata svakodnevno varira od 15 do 20, a ovo mesto je zajednički kutak za razgovor, razumevanje, oporavak i za rad. Osim grupnih terapija i zajedničkog vremena, svaki pacijent ima i mogućnost za individualni razgovor sa lekarom, defektologom ili psihologom. Brojni su benefiti ovakvog vida lečenja za pacijente, najpre pacijenti nisu iza zaključanih vrata. Oni dolazi samovoljno, od svojih kuća, a ostatak dana provode u svom okruženju i sa svojim porodicama.
– Pacijenti dolaze u 8.30 časova, doručkuju, dobiju terapiju, a pola sata kasnije počinje „grupa“ na kojoj se dogovaramo o temama koje su aktuelne i koje interesuju pacijente tog dana. Oni sami predlažu teme. Nakon toga sledi kratka pauza pa vreme za gimnastiku koje služi za mišićnu relaksaciju pre razgovora sa defektologom. Po završetku grupnog, a često i individualnog razgovora, započinjemo radnu terapiju. Iako na prvi pogled izgleda kao igra, radna terapija se vrlo pažljivo bira za svakog pacijenta ponaosob. Radimo raznim tehnikama i pacijenti su na različite načine angažovani. Nekome treba podsticaj, nekog morate ohrabriti, uticati na samopouzdanje, druge opet malo primiriti. Radimo tehnikama koje ne koštaju mnogo a mogu puno da doprinesu opštem poboljšanju stanja pacijenata. Bojimo flaše, tegle, crtamo, radimo dekupaž, štrikamo, vezemo, heklamo. Posebno svi vole da se angažuju u „kreativnom bojenju za odrasle“ pa smo radove nastale ovom tehnikom tokom radnih terapija izložili u hodniku na ulazu u prostorije dnevne bolnice – objašnjava Perišićeva.
U Dnevnoj psihijatrijskoj bolnici uglavnom se leče pacijenti oboleli od depresije i psihotičnih poremećaja koji su u remisiji. Njima treba jači, intenzivniji nadzor u odnosu na ambulantni tretman, ali ne moraju da budu hospitalizovani u bolnici. A da bi bio lečen u Dnevnoj bolnici, pacijent mora da bude kritičan, ali mora da bude u dovoljno dobrom stanju da shvata da mu je lečenje potrebno, odnosno da bude sposoban za saradnju, da prihvata lečenje i da prihvata protokol rada. Ono što je za pacijente, možda, i najvažnije od svega je da se na ovom mestu njihova bolest destigmatizuje.
– Na žalost, u društvu i dalje postoji stav da je psihička bolest nešto što je sramota, nešto što treba sakriti, da jednom kada počneš da se lečiš na psihijatriji, ti si na neki način obeležen. Zato je destigmatizacija u Dnevnoj bolnici nešto što je pacijentima najveća dobit, jer mi sa njima u edukativnom radu govorimo o mentalnom zdravlju, kako se prema tome treba odnositi i da tu nema mesta ni za kakvu sramotu, jer je to bolest kao i svaka druga. Svi koji su prošli kroz dnevnu bolnicu, mislim da su to shvatili. Empatija koju dobijaju od nas im je nezamenljiva i mnogi su rekli da se tu osećaju mnogo bolje nego u svojim porodicama. Mnogima je ovde postalo jasno zašto treba da se leče, da to nije ništa loše i strašno i da je moguće dovesti psihički problem pod kontrolu – objašnjava dr Todorović.
Osim dr Ljiljane Todorović i Mirjane Perišić, sa pacijentima rade i psiholog Olga Perić, defektolog Stanojka Savić i viša medicinska sestra Snežana Ignjatović.
ZA MENTALNO ZDRAVLJE VAŽNA JE PREVENCIJA
O mentalnom zdravlju trebalo bi da razmišljamo svi. Dnevna bolnica je mesto gde se već leče osobe koje imaju mentalne probleme. Moralo bi se težiti prevenciji mentalnih bolesti i unapređenju mentalnog zdravlja celokupnog stanovništva, ističe dr Ljiljana Todorović.
– Smatram da bi trebalo da krenemo od najranijeg uzrasta i da se deca još u vrtiću uče šta je psihičko zdravlje, šta su emocije, šta znači komunikacija. Dete je iz svog porodičnog okruženja došlo u grupu u kojoj treba da se socijalizuje. U socijalizaciji, a da bismo sačuvali mentalno zdravlje, najbitniji su međuljudski odnosi koji zavise od komunikacije među ljudima. To treba da se uči. U komunikaciji nam, nažalost, nedostaju strpljenje i sposobnost da se emocije prepoznaju i da se emocijama vlada – naglašava dr Ljiljana Todorović.
