Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik Svete velikomučenice Marije, u narodu poznate kao Ognjena Marija. Ognjena Marija se poštuje se kao borac za hrišćansku veru i važi za zaštitnicu žena.
Огњена Марија, света мученица Марина, била је родом из Антихије. Kрстила се у 12 години и због вере у Исуса Христа страдала је у време цара Диоклецијана.
Према народном веровању, света Марина пали и кажњава огњем и као свети Илија, који кажњава громом.
У народном предању чувају се примери о ватри или громовима који су у вреле празничне дане спалили жито, сено и домове људи који су се огрешили радећи на празник Огњене Марије.
Обичај је да се на овај празник, када због велике врућине „гори небо и земља“, не раде никакви послови. Народ каже: “Не треба ни конац у иглу ставити”.
Према хришћанском предању, света великомученица Марина посечена је мачем у 16. години, у доба цара Диоклецијана.
Мошти су јој се налазиле у Цариграду до доласка крсташа, а данас се њена рука налази у светогорском манастиру Ватопеду.У манастиру Свете Марине у Албанији, на планини Лонга изнад Охридског језера, почивају њене чудотворне и свете мошти, које посећују и православни и муслимани.
Светитељка се и у источном и у западном сликарству представља са крстом и палмом, симболом мучеништва у рукама, са змајем под ногама и често са кућама у пламену у њеној позадини. Огњену Марију неке православне породице обележавају као крсну славу.
