Svetski borbe protiv moždanog udara obeležava se 29. oktobra, na datum koji je
ustanovila Svetska organizacija za moždani udar (World Stroke Organization WSO)
2006. godine. Obeležavanje ovog datuma je prilika da se podigne svest o ozbiljnoj
prirodi ove bolesti i govori nam o načinima kojima možemo smanjiti teret koji nosi
sa sobom moždani udara kroz bolju svest javnosti o faktorima rizika i znacima ovog
stanja. To je, takođe, prilika da se zagovaraju akcije donosilaca odluka na globalnom,
regionalnom i nacionalnom nivou koje su od suštinskog značaja za poboljšanje
prevencije moždanog udara, pristupa akutnom lečenju i prižanju podrške
preživelima i negovateljima.
Svetska organizacija za moždani udar navodi da će svaka četvrta odrasla osoba
doživeti moždani udar tokom svog život. Moždani udar je stanje u kome je
poremećeno snabdevanje mozga krvlju, što dovodi do svojevrsnog „gladovanja“ mozga za
kiseonikom, oštećenja mozga i gubitka funkcije. Najčešće je uzrokovan ugruškom u
arteriji koja snabdeva mozak krvlju (stanje poznato kao ishemija). Takođe, može biti
uzrokovan krvarenjem, kada puknuti sud dovodi do krvarenja u mozgu. Moždani udar
može izazvati trajno oštećenje, uključujući delimičnu paralizu i oštećenje govora,
razumevanja i pamćenja. Obim i lokacija oštećenja određuju težinu moždanog udara,
koja može biti od minimalnog do teškog.
Jedan od glavnih procesa bolesti koji dovode do moždanog udara je ateroskleroza.
Incidencija moždanog udara značajno se povećava sa godinama. Postoje mnogi drugi
faktori rizika, uključujući upotrebu duvana, fizičku neaktivnost, nepravilnu
ishranu, štetnu upotrebu alkohola, hipertenziju, atrijalnu fibrilaciju, povišen
nivo lipida u krvi, gojaznost, muški pol, genetsku predispoziciju i psihološke
faktore. Razlikujemo nekoliko vrsta moždanog udara: ishemijski moždani udar (oko
85% svih slučajeva), koji nastaje usled začepljenja krvnih sudova u određenom delu
mozga trombom i hemoragični moždani udar, kod koga dolazi do oštećenja mozga usled
krvarenja. u mozgu. Ponekad se pre moždanog udara mogu pojaviti simptomi slični
moždanom udaru, koji nestaju nakon 24 sata bez ostavljanja trajnih oštećenja. Ovo
stanje se naziva TIA (transient ischemic attack) i predstavlja znak upozorenja da osoba
može imati moždani udar. Simptomi moždanog udara zavise od položaja zahvaćenog
krvnog suda u mozgu, a najčešći su konfuzija ili nagla promena stanja svesti,
utrnulost (paraliza), slabost ili utrnulost jedne strane tela, otežano ili
nemogućnost govora, iznenadna jaka glavobolja, gubitak vida, "dvostruke slike",
gubitak ravnoteže ili vrtoglavica.
Moždani udar je jedan od glavnih uzroka prerane smrtnosti, a takođe je i vodeći
uzrok trajnog invaliditeta. Veliki broj ljudi koji prežive moždani udar (oko 30%)
zahteva pomoć drugih u svakodnevnim aktivnostima. Sve ovo čini moždani udar
jednom od najskupljih bolesti. Poslednjih decenija, nakon pokretanja preventivnih
kampanja, u razvijenim zemljama je zabeležen pad, kako u broju novoobolelih, tako i u
mortalitetu od moždanog udara. S druge strane, u zemljama u razvoju i nerazvijenim,
morbiditet i mortalitet od moždanog udara u stalnom su porastu.
Lečenje moždanog udara sastoji se prvenstveno od specifičnog farmakološkog tretmana, ali je
podjednako važan i deo koji obuhvata fizičku rehabilitaciju, čiji je osnovni cilj
rehabilitacija i smanjenje posledica preživljenog moždanog udara.
Moždani udar je i dalje jedan od najčešćih uzroka smrti, a šanse za preživljavanje se
značajno povećavaju ako se primeni specifična terapija (tromboliza), zbog čega je
neophodno da se pacijenti odmah jave lekaru u roku od nekoliko sati od pojave.
simptoma. Osobe koje su preživele moždani udar imaju visok rizik za pojavu novog
moždanog udara, posebno u toku prvog meseca kada je taj rizik najveći.
Moždani udar se može uspešno sprečiti, regulacijom arterijskog krvnog pritiska,
regulisanjem nivoa šećera (naročito važno za osobe sa dijabetesom), regulisanjem
poremećaja srčanog ritma i promenom nezdravih navika (pre svega prestankom
konzumiranja duvana). Iste mere se preporučuju i za preživele od moždanog udara
kako bi se smanjio rizik od ponavljanja moždanog udara.
OBRATITE PAŽNJU NA:
F – Face – Lice:
Zamolite osobu da Vam se nasmeje. Da li primećujete da jedna strana lica pada?
A – Arm – Ruka:
Zamolite osobu da podigne obe ruke. Da li može obe da drži podignute, ili jedna
pada?
S–Speech – Govor:
Zamolite osobu da ponovi jednostavne fraze. Da li je govor otežan ili zvuči čudno?
T – Time – Vreme:
Ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma, odmah pozovite 194!
